U maloj grupiа autora Preporuka za Resuscitacionu medicinu je i dr Violetta Raffay. Predsednik resuscitacionog saveta Srbije, specijalista urgentne medicine, do skora zaposlena u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć Novi Sad.
Da bi jedna grana medicinskih nauka postala deo nauke, potrebno je mnogo toga. Potrebno je doneti znanje. Potrebno je obrazovati neke ljude da vladaju tim znanjem, konačno baviti se naukom, istraživati, pisati, objavljivati radove iz te grane medicinskih nauka i na kraju ta nauka treba naći mesto među ostalim naukama - na mestu gde se drugi za struku i nauku obrazuju - na Fakultetima.
Uvođenjem nastavnog predmeta Resuscitaciona medicina u redovnu nastavu na Univerzitetu medicinskih nauka u Kragujevcu 2006. godine u Srbiji je i taj proces obavljen. Najveći doprinos tome da Resuscitaciona medicina postane predmet na fakultetima u Srbije dala je profesor doktor Jasna Jevđić sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, koja je u saradnju sa resustacionim savetom i dr Violettom Raffay, omogućila da se u Srbiji materijali Evropskog Resuscitacionog saveta koriste u redovnoj nastavi na fakultetima. Resuscitacioni savet i njegovi članovi tokom proteklih 15 godina delovanja saveta u mnogome su izmenili sliku o Resuscitacionoj medicini u Srbiji. Interes za Resuscitacionu medicinu tokom proteklih godina je narastao, a nova znanja i trening doneli su rezultate.
Tokom proteklih 15 godina prema podacima kurs sistema Evropskog Resuscitacionog Saveta organizova je više od 1500 kurseva sa oko 17.000 polaznika. Toliko je ljudi došlo da sluša ono što ne mora da sluša, što je samo izabralo, što mu je neko preporučio i rekao da je bitno, jer se Resuscitacioni savet i aktivnosti nisu oglašavale na jutarnjim sastancima, nisu bili preporučena aktivnost od rukovodilaca zdravstvenih ustanova ili zdravstvenih autoriteta.
A ljudi su dolazili, stalno i dolaze i dolaziće. Tražili su da pristupe skupovima saveta, i nalazili ih na ko zna koji način. Ljudi su dolazili, slušali, vežbali, vraćali se i primenjivali to što su naučili, javljali da su to primenili sa uspehom. Bili su izuzetno ponosni na svoje diplome, svoje znanje i ono što su sada u stanju uraditi i ukazivali da su pri implementaciji novousvojenih znanja imali brojne probleme u svojim sredinama.